Posle svega. .volim ga. .jako me je povredio i ne zasluzuje ni da ga pogledam, ali osecanja su ono protiv cega se ne mozemo boriti, ma koliko pricali da nekoga vise ne volimo i ubedjivali i sebe i druge u to, ujednom trenutku shvatimo da ma koliko se trudili postoji ta osoba koju pokusavamo da zaboravimo, jer je to jedino resenje koje mi vidimo, prosto nemoguce. Previse je tesko nastaviti dalje bez nekoga ko nam je bio sve. I dalje prva pomisao kada se budim si ti, i dalje drzim tvoje slike ne telefonu, i dalje cuvam tvoje poruke, iskreno pokusala sam 100 puta da sve to obrisem, ali ne mogu, ne zelim, previse je tesko obrisati to, mozda cak i nemoguce, isto je kao za secanja, i dalje te volim. Prestala sam da ti se javljam, ali svaki put pozelim da to ucinim i onda pomislim koliko si me povredio i okrenem glavu na drugu stranu, u tom trenutku oci mi se pune suzama, ali onda nabacim vec svima poznat osmeh, borim se sama protiv sebe, u meni se sve kida, ali smejem se iako nemam nikakvog razloga za to, ne dozvoljavam ti da vidis koliko me je ustvari zabolelo to sto si uradio.Iskreno, nadam se da ti je posle sveeega bar malo zao i da si baar jednom pozeleo da mi se javis, mozda ne da bude kao pre, ali samo da vidis kako sam i sta radim. Na kraju, volela bih da slucajno naletis na ovo i procitas do kraja, mozda se prepoznas, samo da shvatis sta si mi uradio, mozda cak pozelis i da se izvinis. Nikada vise ne bih volela da sve bude onako divno kako je bilo zato sto bi tome, kao i svemu sa tobom dosao kraj, previse bih se vezala za tebe, kao i sada, i onda bih opet morala da prodjem kroz sve ovo SAMA, a nemam naviku da ponavljam greske. I pored svega, ne bih zelela da tebi ovo neko uradi, ni tebi niti bilo kome drugim. Pojavice se sigurno neko ko me nikada ne bi ostavio zbog neke druge, neko ko ce me voleti onoliko koliko ja volim tebe, a tebi stvarno zelim sve najbolje, znam da sa moje strane ni to ne zasluzujes, ali kao sto sam nekoliko puta rekla, osecanja su jaca od mene. :)
